Prodor u svet i prve nagrade

Samo dva meseca nakon osnivanja, Akademski hor Collegium musicum napušta granice svoje zemlje, odlazi u Italiju i počinje da piše istoriju uspeha na međunarodnim festivalima i takmičenjima. Tog 29. avgusta 1971. godine na XIX Međunarodnom takmičenju polifonije „Gvido iz Areca” (XIX Concorso Polifonico Internazionale “Guido d’Arezzo”), hor je zasluženo bio ovenčan apsolutnom prvom nagradom u polifoniji i četvrtom nagradom u nacionalnom programu.

Već naredne godine, Akademski hor Collegium musicum ponovo je ostvario uspešna gostovanja u Italiji, u okviru razmene umetničkih akademija – naše u Beogradu i italijanskih u Pezaru i Urbinu. Ansambl je održao koncerte u Čezeni, Riminiju, Pezaru i Urbinu. Kritika je istakla da je hor na svim koncertima naišao na „veoma srdačan prijem publike” koja je „s pravim oduševljenjem dočekala koncert u prepunoj dvorani ‘Serpieni’ u Urbinu”. Ovim uspesima hora svedočio je i Mihovil Logar, te je u svom kritičkom osvrtu zabeležio:

Prisustvovao sam svim priredbama i bio svedok uspeha koji je redovno dizao publiku na noge sa zahtevom da se program produži. Posebno oduševljeni dugi aplauz izazivale su narodne nošnje iz svih krajeva Jugoslavije u koje su se presvlačile horistkinje za drugi deo programa. (…) Zaista je potrebna genijalna koncepcija sprovedena u tančine, da bi Matetićev Ćaće moj uzbudio publiku do suza. Tako su sve tačke na programu u autoritativnom i sugestivnom tumačenju dirigenta Darinke Matić Marović, izvanrednim zalaganjem hora i solista Vere Milčić, Svetlane Bojčević, Valerije Bogdan i – jedinog muškarca – baritona Slobodana Stankovića, bile gromko pozdravljene. Pokazalo se da je takav hor istinski ambasador naše kulture u strogom međunarodnom merilu.

Zahvaljujući ovim izuzetno uspešnim nastupima i izvanrednim interpretacijama, ansambl je otvorio vrata brojnih predstojećih evropskih i svetskih festivala na koje će biti svečano pozvan, te najavio svoje aktivno prisustvo i učešće u profilisanju horskog pevanja u svetskim okvirima.

Brojna priznanja nastavljaju da se nižu i tokom 1973. godine. Na renomiranom Međunarodnom takmičenju „Eisteddfod” u Langolenu u Velsu (Llangollen International Musical Eisteddfod), najvećoj ostrvskoj smotri muzike i folklora, Akademski hor Collegium musicum bio je apsolutni pobednik. Kako je izveštavao M. Radojičić:

I ranije se dešavalo da jugoslovenski učesnici osvoje nagrade u srdačnom velškom gradiću Langolenu, ali to što je ove godine postigao Collegium musicum iz Beograda gotovo je bez primera u dosadašnjoj istoriji ovog međunarodnog muzičkog festivala: simpatične studentkinje Muzičke akademije osvojile su sva tri mesta u sve tri konkurencije u kojima su učestvovale, dva puta u horskom pevanju i potom i u jedinom solističkom duelu.

Horistkinje su, zapravo, „osvojile apsolutne prve nagrade u polifoniji i u nacionalnom programu u konkurenciji horova iz Engleske, Škotske, Velsa, obe Nemačke, Austrije, Norveške, Holandije, Španije, Italije, Grčke, Čehoslovačke, Poljske, Bugarske, Južne Afrike, SAD i Kanade.”

Iste godine usledila je i druga nagrada na Međunarodnom takmičenju BBC-a „Neka narodi pevaju” (“Let the peoples sing”, BBC International Competition 1973), na kome se hor predstavio pevajući gotovo isključivo kompozicije srpskih muzičkih stvaralaca: Vitolade R. Petrovića, Tri zagonetke K. Babića i Scherzo in „SCH” D. Gostuškog.

Ova godina (1973) značajna je u istorijatu hora i po osvajanju još dve zlatne medalje na X svetskom festivalu omladine i studenata u (Istočnom) Berlinu – jednu posvećenu horu i drugu namenjenu dirigentu. Na pomenutom festivalu, koji okuplja ljude iz celog sveta, pored nastupa u takmičarskom delu hor je „učestvovao i u nizu kulturnih manifestacija međunarodnog programa, nalazeći se, kao i pri drugim putovanjima, u ulozi kulturnog ambasadora naše zemlje.”

Uspešnu koncertnu sezonu u inostranstvu 1973. godine, hor je završio turnejom u Norveškoj, gde je u sklopu kulturno-umetničkog događaja posvećenog norveško-jugoslovenskim odnosima održao ukupno osam koncerata u Oslu i Trondhajmu. Sa ciljem da osnaži vezu između dva naroda i približi ove dve kulture, hor je za ovu priliku pripremio specijalan program sačinjen od renomiranih dela jugoslovenskog i norveških kompozitora.