Darinka Matić Marović i rad sa ansamblom

Tokom višedecenijske karijere, Darinka Matić Marović je u radu sa ansamblom imala asistente, koje su zajedno sa njom delile entuzijazam, uporno radeći i ulažući energiju kako bi hor konstantno držao kvalitet izvođenja. U radu sa horom u proteklim decenijama istakle su se Ruža Rudić, Mirjana Kalanović, Dragana Šunderić, Tatjana Radunović i Zorica Mitev. Pored Dragane V. Jovanović, koja od 1999. godine, najpre vodi hor sa profesorkom Darinkom Matić Marović, a onda i samostalno, posebno se ističe i Biljana Radovanović Brkanović, sada redovni profesor na Katedri za dirigovanje FMU u Beogradu. Zanimljiv podatak jeste da su od njegovog osnivanja, članice hora Collegium musicum uglavnom bile studentkinje Odseka za muzičku pedagogiju, kao i Odseka za dirigovanje, kompoziciju, muzikologiju i etnomuzikologiju, a da su do danas u radu horu uzele učešće i studentkinje instrumentalnih odseka i ređe, Odseka za solo pevanje.

Brojnim solistima su sa zadovoljstvom prihvatali saradnju i rad na projektima sa ovim ansamblom. Među solistkinjama i solistima sa kojima je hor sarađivao posebno se izdvajaju soprani Svetlana Bojčević-Cicović i Snežana Savičić-Sekulić, mecosopran Vera Milčić, tenori Dimitrije Golemović i Radivoje Simić, baritoni Branislav Stanković i Vladimir Andrić, bas Vukašin Savić, flautista Ljubiša Jovanović, harfistkinje Ljiljana Nestorovska i Milena Stanišić, frulaš Bora Dugić i drugi.
Ono što posebno pozicionira ovaj hor kada je u pitanju kulturno polje delovanja naše zemlje, jeste saradnja i rad na različitim projektima sa orkestrima iz zemlje i regiona. Pored Darinke Matić Marović, horom su imali priliku da diriguju Zubin Mehta (Zubin Mehta), Emil Tabakov, Uroš Lajovic, En Šao (En Shao), Frančesko La Vekija (Francesco La Vecchia), Bojan Suđić, Saša Britvić, Grigorije Krasko (Grigory Krasko), Mihail Jurovski (Michail Vladimirovich Jurowski), Kevin Grifits (Kevin Griffits) i drugi.

Uvek aktuelan, drugačiji i inovativan koncertni program jeste takođe jedna od prepoznatljivih karakteristika ovog hora. U tekstu o horu Collegium musicum, Dragana V. Jovanović ističe da je ,,program hora koncipiran u veoma širokim okvirima i obuhvata dela starih majstora i srednjovekovne duhovne muzike, muzike inspirisane folklorom, preko horskih ‘klasikaʼ, do savremene muzike koja daje i glavni pečat repertoaru ansambla”. Autorka dodaje da je ,,ovako postavljena politika vođe ansambla” doprinela da se njegove članice konstantno pevački usavršavaju ,,savladavajući različite vokalne stilove i izvođačke veštine”. Akademski hor Collegium musicum je jedan od retkih ansambala u našoj zemlji koji već decenijama inspiriše ne samo srpske kompozitore, već i autore iz regiona, da komponuju i posvećuju dela ovom horu. Broj od preko dvestotine kompozicija koje su posvećene ansamblu jeste nešto što potvrđuje iznetu činjenicu. U ovom kontekstu možemo pomenuti Vojislava Ilića, Borivoja Popovića, Dragutina Gostuškog, Radomira Petrovića, Konstantina Babića, Dejana Despića, Rajka Maksimovića, Aleksandra Vujića, Svetislava Božića, Milana Mihajlovića, Srđana Hofmana, Zorana Erića, Dimitrija Golemovića, Žarka Mirkovića, Isidoru Žebeljan, Draganu S. Jovanović, Svetlanu Savić, Ivana Brkljačića, Branku Popović, Tatjanu Milošević, Draška Adžića, Ninu Perović i druge.

Collegium musicum poseduje širok izvođački i stilski repertoar dela istaknutih domaćih kompozitora čija ostvarenja je imao prilike da, neretko premijerno, izvedbe na festivalima visokog renomea, kao što su: BEMUS, Tribina kompozitora, BELEF, Festival harfe i Mikser festival u Beogradu, Niške horske svečanosti i Muzički edikt u Nišu, Mokranjčevi dani u Negotinu, Dani srpskog preobraženja u Manasiji, Međunarodni festival kamernih horova u Kragujevcu, Mermer i zvuci u Aranđelovcu, Cinema city festival u Novom Sadu i tako dalje. Darinka Matić Marović je od samog osnivanja hora počela da ,,osvaja” prostore nareprezentativnijih svetskih dvorana i međunarodnih festivala, a kasnije je tu praksu nastavila i sadašnji dirigent hora Dragana V. Jovanović. Ovom prilikom bismo pomenuli: Flandrijski festival u Gentu (Belgija), Berlinske svečanosti (Nemačka), Praško proleće, kao i Festival vokalne muzike u Brnu (Češka), Međunarodni festival u Varni (Bugarska), Festival Žorž Enesku u Bukureštu (Rumunija), Festival duhovne muzike u Moskvi i Dani srpske kulture u Petrogradu (Rusija) i drugi. Svoj raznovrstan i bogat repertoar, hor je imao priliku da izvede u više od 40 zemalja sveta – Nemačkoj, Italiji, Španiji, Portugaliji, Francuskoj, Engleskoj, Belgiji, Norveškoj, Irskoj, Švedskoj, Austriji, Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori, Grčkoj, Kipru, Turskoj, Pakistanu, Avganistanu, Iranu, Indiji, Mongoliji, Kini, Tajvanu, Južnoj Koreji, Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Litvaniji, Letoniji, Estoniji, Argentini, Brazilu, Ekvadoru, Meksiku, Kubi i SAD-u.